Home
„Cilindrični projektil koji može dostići velike visine ili distance, tako što sagoreva sadržaj koji nosi u sebi.“
Istorija rakete, kao izuma, je vrlo dugačka i datira još iz vremena antičke Kine. U današnje vreme, primenjivanje jednostavnog prinicipa akcije i reakcije (treći Njutnov zakon) koji pokreće rakete je široko rasprostranjeno, i dalje se smatra najboljim načinom da se čovek otisne sa planete Zemlje.
Rakete koje danas predstavljam, su vrlo specifične, po mnogo čemu, a najviše po tome gde se primenjuju – unutar čovečijeg stomaka!
Krenimo redom, i obećavam da prilikom pisanja ili čitanja ovog teksta neće nastradati i jedan jedni osetljivi stomak.
U poslednje vreme istraživači i naučnici se bave projektovanjem specifičnih reketa. To su, u suštini, mikro motori (mikro = 10-6m [µm]), od kojih većina kao gorivo koristi visoko koncentrisani hidrogen peroksid (H2O2). Međutim, kako je u toj koncentraciji ovo gorivo opasno, to je njegova primena vrlo ograničena. To se posebno odnosi na primenu u medicinskoj praksi i istraživanjima. Najnovija studija predlaže novu vrstu mikro motora koja se kreće kroz kiselu sredinu, koristeći „vodonikove balone“, i ne zahteva dodatno gorivo. Pri jako niskim vrednostima pH faktora (manje od 3), novi mikro motori se mogu kretati brzinom od 100 dužina projektila u sekundi, i zbog toga ih naučnici nazivaju „mikro raketama“.
Autoru rada su Vei Gao (Wei Gao), Ajsegul Ujgun (Aysegul Uygun) i Džosef Vang (Joseph Wang) sa univerziteta u San Diegu u Kaliforniji. Njihovo istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of the American Chemical Society i objašnjava princip rada njihovih mikro raketa.
„Ovo je prvi dokumentovani primer hemijski pokretane mikro rakete koja sama sebe pokreće bez upotrebe dodatnog i spoljnjeg izvora goriva. (kao što je H2O2)“, tvrdi Vang. „Tako koncipirane rekete mogu u mnogome poboljšati primenu nano i mikro motora u ekstremnim uslovima (kao što je ljudski stomak ili u silikonskim kupatilima). Njihova primena može pomoći razvoj novih bio medicinskih i industrijskih poduhvata, kao što su dostavljanje lekova u određene delove tela ili generisanje nano slika koje se mogu koristiti u industriji i njenim procesima.“
Istorija rakete, kao izuma, je vrlo dugačka i datira još iz vremena antičke Kine. U današnje vreme, primenjivanje jednostavnog prinicipa akcije i reakcije (treći Njutnov zakon) koji pokreće rakete je široko rasprostranjeno, i dalje se smatra najboljim načinom da se čovek otisne sa planete Zemlje.
Rakete koje danas predstavljam, su vrlo specifične, po mnogo čemu, a najviše po tome gde se primenjuju – unutar čovečijeg stomaka!
Krenimo redom, i obećavam da prilikom pisanja ili čitanja ovog teksta neće nastradati i jedan jedni osetljivi stomak.
U poslednje vreme istraživači i naučnici se bave projektovanjem specifičnih reketa. To su, u suštini, mikro motori (mikro = 10-6m [µm]), od kojih većina kao gorivo koristi visoko koncentrisani hidrogen peroksid (H2O2). Međutim, kako je u toj koncentraciji ovo gorivo opasno, to je njegova primena vrlo ograničena. To se posebno odnosi na primenu u medicinskoj praksi i istraživanjima. Najnovija studija predlaže novu vrstu mikro motora koja se kreće kroz kiselu sredinu, koristeći „vodonikove balone“, i ne zahteva dodatno gorivo. Pri jako niskim vrednostima pH faktora (manje od 3), novi mikro motori se mogu kretati brzinom od 100 dužina projektila u sekundi, i zbog toga ih naučnici nazivaju „mikro raketama“.
Autoru rada su Vei Gao (Wei Gao), Ajsegul Ujgun (Aysegul Uygun) i Džosef Vang (Joseph Wang) sa univerziteta u San Diegu u Kaliforniji. Njihovo istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of the American Chemical Society i objašnjava princip rada njihovih mikro raketa.
„Ovo je prvi dokumentovani primer hemijski pokretane mikro rakete koja sama sebe pokreće bez upotrebe dodatnog i spoljnjeg izvora goriva. (kao što je H2O2)“, tvrdi Vang. „Tako koncipirane rekete mogu u mnogome poboljšati primenu nano i mikro motora u ekstremnim uslovima (kao što je ljudski stomak ili u silikonskim kupatilima). Njihova primena može pomoći razvoj novih bio medicinskih i industrijskih poduhvata, kao što su dostavljanje lekova u određene delove tela ili generisanje nano slika koje se mogu koristiti u industriji i njenim procesima.“