Home
Intenzivna obrada, degradacija i erozija, smanjeno đubrenje mineralnim i organskim đubrivima samo su neki od uzroka koji uzrokuju konstantno opadanje plodnosti naših zemljišta. Uz to, godišnje, 25.000 hektara oranica bude pretvoreno u građevinsku zonu, a u parlogu ostane više od pola miliona hektara.
Kao i prema mnogim prirodnim dobrima i resursima, i prema zemljištu se odnosimo neodgovorno. Tako bar govore činjenice izvedene iz više od 200.000 analiza zemljišta u Vojvodini koje je u poslednjih 20 godina uradio Institut za ratarstvo i povrtarstvo. Pedolog u toj kući Jovica Vasin kaže da se pad plodnosti ogleda kroz smanjenje sadržaja humusa.
“Humus je rezervoar hranjivih materija zemljišta, ali i materija koje utiču na povoljne vodne, fizičke i toplotne osobine zemljišta što pruža optimalne uslove za biljku. Smanjenjem sadržaja humusa nastaje smanjenje prinosa gajenih kultura“, ističe on.
Vasin dodaje da je smanjenje sadržaja humusa intenzivno, ali i da se razlikuje od parcele do parcele, u zavisnosti od tipa zemljišta i načina proizvodnje.
“Ustanovljeno je da je pad sadržaja humusa od 0,5 do 1 odsto u našim zemljištima što je izuzetno visoko smanjenje”, konstatuje Vasin.
Plodnost zemljišta opada, najjednostavnije rečeno, zato što se više hranjivih materija iz zemljišta iznosi prinosima nego što se u zemljište vraća. Struktura zemljišta se kvari intenzivnom obradom i smanjenim unošenjem organskih đubriva. To je naročito primetno u poslenjoj deceniji jer je broj goveda prepolovljen na samo milion grla, a gajenje svinja beleži pad za 20 odsto, ovaca 40 odsto i živine za polovinu. Istini za volju, oni proizvođači koji se drže dobre poljoprivredne prakse nisu retki i zaslužuju da budu pomenuti. Poljoprivredno dobro u Bačkom Magliću ima 400 hektara oranica. Rukovodilac ratarske proizvodnje Petar Stanić kaže da, zahvaljujući stočarskoj proizvodnji i velikoj količini stajnjaka, uspevaju da održe visoku plodnost zemljišta.
“Mi imamo farmu sa 320 muznih krava sa pratećim kategorijama stoke. Mi godišnje izvezemo 600 vagona stajnjaka. Slamu od pšenice i kukuruzovinu usitnjavamo i zaoravamo i na taj način čuvamo organsku materiju u zemljištu.”, kaže on.
Država je zakonom obavezala vlasnike obradivog zemljišta da svake 4-te godine provere njegovu plodnost. Petar Stanić kaže da su analize potvrdile dobar rad agronoma u Bačkom Magliću.
”Zadržavamo plodnost na dosta visokom nivou. Imamo sadržaj humusa od 3 do 4,2 odsto, a to je odlično za ratarsku proizvodnju.”, kaže Stanić.
Globalno osiromašenje obradivog zemljišta nedavno je potvrdio i izveštaj Ujedinjenih nacija koje su se bavile tim problemom. Prema tom izveštaju, četvrtina svetskog zemljišta uništena je i taj proces mora biti zaustavljen kako bi se nahranilo svetsko stanovništvo koje je u stalnom porastu.
Kao i prema mnogim prirodnim dobrima i resursima, i prema zemljištu se odnosimo neodgovorno. Tako bar govore činjenice izvedene iz više od 200.000 analiza zemljišta u Vojvodini koje je u poslednjih 20 godina uradio Institut za ratarstvo i povrtarstvo. Pedolog u toj kući Jovica Vasin kaže da se pad plodnosti ogleda kroz smanjenje sadržaja humusa.
“Humus je rezervoar hranjivih materija zemljišta, ali i materija koje utiču na povoljne vodne, fizičke i toplotne osobine zemljišta što pruža optimalne uslove za biljku. Smanjenjem sadržaja humusa nastaje smanjenje prinosa gajenih kultura“, ističe on.
Vasin dodaje da je smanjenje sadržaja humusa intenzivno, ali i da se razlikuje od parcele do parcele, u zavisnosti od tipa zemljišta i načina proizvodnje.
“Ustanovljeno je da je pad sadržaja humusa od 0,5 do 1 odsto u našim zemljištima što je izuzetno visoko smanjenje”, konstatuje Vasin.
Plodnost zemljišta opada, najjednostavnije rečeno, zato što se više hranjivih materija iz zemljišta iznosi prinosima nego što se u zemljište vraća. Struktura zemljišta se kvari intenzivnom obradom i smanjenim unošenjem organskih đubriva. To je naročito primetno u poslenjoj deceniji jer je broj goveda prepolovljen na samo milion grla, a gajenje svinja beleži pad za 20 odsto, ovaca 40 odsto i živine za polovinu. Istini za volju, oni proizvođači koji se drže dobre poljoprivredne prakse nisu retki i zaslužuju da budu pomenuti. Poljoprivredno dobro u Bačkom Magliću ima 400 hektara oranica. Rukovodilac ratarske proizvodnje Petar Stanić kaže da, zahvaljujući stočarskoj proizvodnji i velikoj količini stajnjaka, uspevaju da održe visoku plodnost zemljišta.
“Mi imamo farmu sa 320 muznih krava sa pratećim kategorijama stoke. Mi godišnje izvezemo 600 vagona stajnjaka. Slamu od pšenice i kukuruzovinu usitnjavamo i zaoravamo i na taj način čuvamo organsku materiju u zemljištu.”, kaže on.
Država je zakonom obavezala vlasnike obradivog zemljišta da svake 4-te godine provere njegovu plodnost. Petar Stanić kaže da su analize potvrdile dobar rad agronoma u Bačkom Magliću.
”Zadržavamo plodnost na dosta visokom nivou. Imamo sadržaj humusa od 3 do 4,2 odsto, a to je odlično za ratarsku proizvodnju.”, kaže Stanić.
Globalno osiromašenje obradivog zemljišta nedavno je potvrdio i izveštaj Ujedinjenih nacija koje su se bavile tim problemom. Prema tom izveštaju, četvrtina svetskog zemljišta uništena je i taj proces mora biti zaustavljen kako bi se nahranilo svetsko stanovništvo koje je u stalnom porastu.
