Home
Pad vrednosti dinara od više od 10 odsto za mesec dana pogađa celokupnu privredu. Dok analitičari računaju ko je sve i koliko pogođen, guverner Dejan Šoškić tvrdi da nema razloga za zabrinutost. Kao i sve sektore privrede, pad nacionalne valute pogađa i poljoprivredu.
Gotovo svakodnevnevni, a već dvonedeljni pad dinara guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šokića ne zabrinjava. On kaže da je politika vođenja fluktuirajućeg kursa manje loše rešenje od fiksnog kursa.
“Kao da se zaboravlja da je kurs bio preko 107 dinara u oktobru 2010. godine. Mnogi govore o tome kao o nečemu potpuno zastrašujućem. Po zakonu Narodna banka ima mandat da brine o stabilnosti cena i finansijskog sistema”, kazao je Šoškić i ocenio da je prošlogodišnja inflacija od 10,4 odsto i rast cena u ovoj godini - projektovan.
Ekonomisti su izračunali da je zbog pad vrednosti dinara “pogurao” inflaciju a spoljni dug države je zbog drastičnog slabljenja dinara za samo dva meseca porastao za gotovo 70 milijardi dinara.
Padom vrednosti nacionalne valute pogođena je i poljoprivreda. Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović kaže da će pad vrednosti dinara trenutno uticati na poskupljenje prolećne setve.
“Srbija, nažalost, najvećim delom uvozi inpute za poljoprivredu. Pad dinara će se negativno odraziti na poljoprivrednu proizvodnju. S druge strane plašim se da seljaci neće osetiti benefit od povećanih izvoznih cena.”, kaže Cvijanović.
Padu vrednosti dinara raduju se trgovci pošto će lakše izvesti pšenicu, kukuruz i soju procenjuje Miloš Janjić sa Produktne berze.
“Slabljenje dinara povećava atraktivnost dinara na svetskom tržištu što bi moglo da poveća tražnju, pre svega kukuruza, soje i pšenice, a to bi moglo da poveća cene na domaćem tržištu”, kaže Janjić.
Očekuje se da državna prodaja po 50.000 tona kukuruza i pšenice proizvođačima stočne hrane i mlinarima samo kratkotrajno zaustavi rast cena žitarica.
Prolećna setva samo što nije počela. Nafta je poslednjih dana dva puta poskupela a isto možemo očekivati za đubrivo i pesticide koje uvozimo. Nešto manji rast cena možemo očekivati za seme, rasad i sadnice voća koje sami proizvodimo. Na kraju, nakon žetve i berbe i potrošači mogu da očekuju više cene hrane.
Gotovo svakodnevnevni, a već dvonedeljni pad dinara guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šokića ne zabrinjava. On kaže da je politika vođenja fluktuirajućeg kursa manje loše rešenje od fiksnog kursa.
“Kao da se zaboravlja da je kurs bio preko 107 dinara u oktobru 2010. godine. Mnogi govore o tome kao o nečemu potpuno zastrašujućem. Po zakonu Narodna banka ima mandat da brine o stabilnosti cena i finansijskog sistema”, kazao je Šoškić i ocenio da je prošlogodišnja inflacija od 10,4 odsto i rast cena u ovoj godini - projektovan.
Ekonomisti su izračunali da je zbog pad vrednosti dinara “pogurao” inflaciju a spoljni dug države je zbog drastičnog slabljenja dinara za samo dva meseca porastao za gotovo 70 milijardi dinara.
Padom vrednosti nacionalne valute pogođena je i poljoprivreda. Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović kaže da će pad vrednosti dinara trenutno uticati na poskupljenje prolećne setve.
“Srbija, nažalost, najvećim delom uvozi inpute za poljoprivredu. Pad dinara će se negativno odraziti na poljoprivrednu proizvodnju. S druge strane plašim se da seljaci neće osetiti benefit od povećanih izvoznih cena.”, kaže Cvijanović.
Padu vrednosti dinara raduju se trgovci pošto će lakše izvesti pšenicu, kukuruz i soju procenjuje Miloš Janjić sa Produktne berze.
“Slabljenje dinara povećava atraktivnost dinara na svetskom tržištu što bi moglo da poveća tražnju, pre svega kukuruza, soje i pšenice, a to bi moglo da poveća cene na domaćem tržištu”, kaže Janjić.
Očekuje se da državna prodaja po 50.000 tona kukuruza i pšenice proizvođačima stočne hrane i mlinarima samo kratkotrajno zaustavi rast cena žitarica.
Prolećna setva samo što nije počela. Nafta je poslednjih dana dva puta poskupela a isto možemo očekivati za đubrivo i pesticide koje uvozimo. Nešto manji rast cena možemo očekivati za seme, rasad i sadnice voća koje sami proizvodimo. Na kraju, nakon žetve i berbe i potrošači mogu da očekuju više cene hrane.