Home
Način života stogodišnjaka sličan je, bez obzira na kulturne razlike. Oni teže da budu aktivni i jedu lokalnu hranu, okruženi su prijateljima i rodbinom. A u Italiji, čaša crnog vina izgleda, takođe, pomaže.
Eksperti Ujedinjenih nacija prognoziraju da će 2050. na Zemlji, umesto današnjih nešto više od šest milijardi, živeti devet milijardi ljudi, pri čemu će broj starijih osoba biti veći nego ikad.
Već danas postoje područja u svetu, kao što su Okinava u Japanu i Sardinija u Italiji, gde iznenađujuće veliki broj ljudi proslavi stoti rođendan.
Postoje životinje koje mogu da žive stotinu i više godina. Poznato je, na primer, da je vek džinovskih kornjača 150 ili više godina. Ljudska bića su na gornjem kraju skale i mogu da dožive maksimum od oko 120 godina. Većina se, međutim, i ne približi tim godinama.
Ali u različitim delovima sveta postoje "džepovi" u kojima ljudi žive duže i - zdravije. Jedan od njih je vetrovito italijansko ostrvo Sardinija, na kojoj je je broj stogodišnjaka veliki. Njihov procenat je možda i 20 puta veći nego u SAD.
Pisac Den Bjutner je na zahtev magazina "Nacionalna geografija" krenuo u potragu za tajnom dugovečnosti.
"Ostrvo Okinava zaista važi za mesto na kojem ljudi imaju najveće izglede da dožive dugovečnost i ima najveći broj stogodišnjaka. Oni žive najmanje 22 godine duže od Amerikanaca. Na Okinavi je, otprilike, četiri puta više stogodišnjaka nego kod nas", naglasio je Bjutner.
On je ustanovio da je način života stogodišnjaka sličan, bez obzira na kulturne razlike. Oni teže da budu aktivni i jedu lokalnu hranu. Takođe, uopšteno uzev, imaju dobru zdravstvenu negu i u većini slučajeva okruženi prijateljima i rodbinom. A u Italiji, čaša crnog vina koja ima sastojak koji sprečava zakrečenje arterija, takođe izgleda pomaže.
Ovi stogodišnjaci deluju prilično stameno, ali koliko će još trajati tako zdrav način života? Mlađi naraštaji izgleda da jedu više prerađevina i možda su manje aktivni od svojih predaka.
"Gde god smo prošli, tradicionalni način života je nestajao. Globalizacija potkopava tradicionalni način života koji je ovim stogodišnjacima davao prednost", tvrdi istraživač Piter Miler.
Zoli, međutim, veruje da će nauka jednom možda omogućiti ljudima da dožive biblijsku starost koja će se produžiti na stotine godina.
"Sada je to u najvećoj meri naučna fantastika ali su u toku zaista ozbiljna nastojanja da se starenje tretira kao bolest, umesto kao prirodni aspekt ljudskog života", podseća Zoli.
Jacu doziveti stotu
Eksperti Ujedinjenih nacija prognoziraju da će 2050. na Zemlji, umesto današnjih nešto više od šest milijardi, živeti devet milijardi ljudi, pri čemu će broj starijih osoba biti veći nego ikad.
Već danas postoje područja u svetu, kao što su Okinava u Japanu i Sardinija u Italiji, gde iznenađujuće veliki broj ljudi proslavi stoti rođendan.
Postoje životinje koje mogu da žive stotinu i više godina. Poznato je, na primer, da je vek džinovskih kornjača 150 ili više godina. Ljudska bića su na gornjem kraju skale i mogu da dožive maksimum od oko 120 godina. Većina se, međutim, i ne približi tim godinama.
Ali u različitim delovima sveta postoje "džepovi" u kojima ljudi žive duže i - zdravije. Jedan od njih je vetrovito italijansko ostrvo Sardinija, na kojoj je je broj stogodišnjaka veliki. Njihov procenat je možda i 20 puta veći nego u SAD.
Pisac Den Bjutner je na zahtev magazina "Nacionalna geografija" krenuo u potragu za tajnom dugovečnosti.
"Ostrvo Okinava zaista važi za mesto na kojem ljudi imaju najveće izglede da dožive dugovečnost i ima najveći broj stogodišnjaka. Oni žive najmanje 22 godine duže od Amerikanaca. Na Okinavi je, otprilike, četiri puta više stogodišnjaka nego kod nas", naglasio je Bjutner.
On je ustanovio da je način života stogodišnjaka sličan, bez obzira na kulturne razlike. Oni teže da budu aktivni i jedu lokalnu hranu. Takođe, uopšteno uzev, imaju dobru zdravstvenu negu i u većini slučajeva okruženi prijateljima i rodbinom. A u Italiji, čaša crnog vina koja ima sastojak koji sprečava zakrečenje arterija, takođe izgleda pomaže.
Ovi stogodišnjaci deluju prilično stameno, ali koliko će još trajati tako zdrav način života? Mlađi naraštaji izgleda da jedu više prerađevina i možda su manje aktivni od svojih predaka.
"Gde god smo prošli, tradicionalni način života je nestajao. Globalizacija potkopava tradicionalni način života koji je ovim stogodišnjacima davao prednost", tvrdi istraživač Piter Miler.
Zoli, međutim, veruje da će nauka jednom možda omogućiti ljudima da dožive biblijsku starost koja će se produžiti na stotine godina.
"Sada je to u najvećoj meri naučna fantastika ali su u toku zaista ozbiljna nastojanja da se starenje tretira kao bolest, umesto kao prirodni aspekt ljudskog života", podseća Zoli.
Jacu doziveti stotu
