Home
Slano kopovo je jedan od poslednjih reprezentativnih primera panonskih slatina i pustara koje su od izuzetnog znacaja za ocuvanje bogatstva biljnog i životinjskog sveta Vojvodine. Nastalo je delovanjem reke Tise koja je u prošlosti cesto menjala svoj tok, razlivala se i plavila okolne udoline. Jedan od prastarih recnih meandara je i Slano kopovo, u Banatu kod Novog Beceja, zaostao nakon obilnih melioracija na tlu Vojvodine.
Na podrucju Slanog kopova se javljaju specificne slatinske biljne zajednice koje su u fazi nestajanja u celoj Panonskoj niziji. One se odlikuju prisustvom velikog broja retkih i ugroženih vrsta i, osim na Slanom kopovu, ocuvale su se još jedino na lokalitetima Okanj i Rusanda.
Specijalni rezervat prirode ”Slano kopovo” je uredbom Vlade Republike Srbije 2001. godine proglašen za prirodno dobro od izuzetnog znacaja prve kategorije. Za staraoca ovog prirodnog, dobra koje se prostire na 976 hektara, odredeno je Lovacko udruženje iz Novog Beceja. U julu 2004. godine Slano kopovo je proglašeno za svetski znacajno vodeno stanište po Ramsarskoj konvenciji, koju je naša zemlja ratifikovala 1976. godine. Time je otvorena nova stranica u zaštiti i mogucnost razvoja medunarodnih projekata na ovom jedinstvenom podrucju u Vojvodini, na dobrobit lokalnog stanovništva i prirode.
Ovaj rezervat jedno je od najvažnijih i najosobenijih staništa ptica u Srbiji i Evropi, gde se gnezdi znatan broj vrsta sa svetske crvene liste ugroženih ptica. Do sada je na Slanom kopovu zabeleženo prisustvo više od 200 razlicitih vrsta. Ovo podrucje je najznacajnija usputna migratorna stanica za više stotina hiljada ptica vodenih staništa iz mnogih krajeva Evrope i zapadnog Sibira.
Zbog svojih izuzetnih vrednosti, Slano kopovo je 1989. i 2000. godine oznaceno kao medunarodno znacajno stanište ptica po IBA projektu s površinom od 2.660 hektara. Tokom jeseni na ovom jedinstvenom prostoru okuplja se cak 20.000 ždralova, što je osobenost svega nekoliko lokaliteta u Evropi. Slano kopovo je bilo poslednje gnezdilište plavokljune patke u našoj zemlji, koja je izumrla pre cetiri decenije.
Uz finansijsku pomoc Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj na Slanom kopovu su prethodnih godina realizovane brojne akcije vezane za aktivnu zaštitu, kao i aktivnosti usmerene na promociju rezervata u javnosti. Postavljeno je nekoliko informativnih tabli, izgradene su tri osmatracnice za ljubitelje prirode, a štampan je i prospekt rezervata.U planu je i izgradnja prijemnog punkta za posetioce, koji bi se sastojao od osmatracnice, nadstrešnice i prostorija za cuvara rezervata i gde bi oni mogli da dobiju promotivne materijale.
Na podrucju Slanog kopova se javljaju specificne slatinske biljne zajednice koje su u fazi nestajanja u celoj Panonskoj niziji. One se odlikuju prisustvom velikog broja retkih i ugroženih vrsta i, osim na Slanom kopovu, ocuvale su se još jedino na lokalitetima Okanj i Rusanda.
Specijalni rezervat prirode ”Slano kopovo” je uredbom Vlade Republike Srbije 2001. godine proglašen za prirodno dobro od izuzetnog znacaja prve kategorije. Za staraoca ovog prirodnog, dobra koje se prostire na 976 hektara, odredeno je Lovacko udruženje iz Novog Beceja. U julu 2004. godine Slano kopovo je proglašeno za svetski znacajno vodeno stanište po Ramsarskoj konvenciji, koju je naša zemlja ratifikovala 1976. godine. Time je otvorena nova stranica u zaštiti i mogucnost razvoja medunarodnih projekata na ovom jedinstvenom podrucju u Vojvodini, na dobrobit lokalnog stanovništva i prirode.
Ovaj rezervat jedno je od najvažnijih i najosobenijih staništa ptica u Srbiji i Evropi, gde se gnezdi znatan broj vrsta sa svetske crvene liste ugroženih ptica. Do sada je na Slanom kopovu zabeleženo prisustvo više od 200 razlicitih vrsta. Ovo podrucje je najznacajnija usputna migratorna stanica za više stotina hiljada ptica vodenih staništa iz mnogih krajeva Evrope i zapadnog Sibira.
Zbog svojih izuzetnih vrednosti, Slano kopovo je 1989. i 2000. godine oznaceno kao medunarodno znacajno stanište ptica po IBA projektu s površinom od 2.660 hektara. Tokom jeseni na ovom jedinstvenom prostoru okuplja se cak 20.000 ždralova, što je osobenost svega nekoliko lokaliteta u Evropi. Slano kopovo je bilo poslednje gnezdilište plavokljune patke u našoj zemlji, koja je izumrla pre cetiri decenije.
Uz finansijsku pomoc Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj na Slanom kopovu su prethodnih godina realizovane brojne akcije vezane za aktivnu zaštitu, kao i aktivnosti usmerene na promociju rezervata u javnosti. Postavljeno je nekoliko informativnih tabli, izgradene su tri osmatracnice za ljubitelje prirode, a štampan je i prospekt rezervata.U planu je i izgradnja prijemnog punkta za posetioce, koji bi se sastojao od osmatracnice, nadstrešnice i prostorija za cuvara rezervata i gde bi oni mogli da dobiju promotivne materijale.
