Home
U zadnjih 50 godina ljudi su sve više svesni svog uticaja na okolinu. Ako izuzmemo čoveka kao originalnog uzročnika svih problema u zadnja 2 veka, već duže vreme neke pojave, supstance i fenomeni se potcrtavaju kao loši, i za nas i za našu okolinu. Jedan od takvih „ozloglašenih“ elemenata, bolje reći, supstanci, jeste ugljen dioksid (CO2).
Početkom ove godine je objavljen rad koji bi mogao ukazati na novo tehnološko rešenje koje bi omogućilo bolje prečišćavanje vazduha koji je zagađen sa ugljen dioksidom. Ovaj gas se direktno optužuje za efekat staklene bašte na nivou cele planete i to mu je najveći greh, naravno, ako izuzmemo činjenicu da je njegovo udisanje samo po sebi štetno po organizam.
Alan Gopert (Alain Goeppert), Sirija Prakaš (Surya Prakash) i hemičar Džordž A. Ola (George A. Olah) tvrde da je jedan od najvećih izazova čovečanstva u 21. veku kontrola emisije ugljen dioksida. Sve metode koje postoje i koje se primenjuju u današnjim uslovima za prečišćavanje gasova na izlazu izduvnih cevi (automobilski auspuh, dimnjaci fabrika…) i za prečišćavanje samog vazduha imaju ozbiljne mane. Najčešće, metode traže veliko ulaganje energije, a efikasnost im je relativno niska. Pomenuti naučnici u potrazi za boljim rešenjem, okrenuli su se materijalima koji se zasnivaju na polietileniminu (C2H5N)n – u linearnoj formi). Pomenuta supstanca je široko dostupan i jeftin polimerski materijal.
Preliminarni testovi su pokazali da su njihovi materijali postigli najveći nivo prečišćavanja vlažnog vazduha u uslovima koji su najbliži onima koji se mogu naći u realnom životu. Treba imati na umu činjenicu da je vazduh smesa (smeša) gasova i da njen osnovni sastav ne podrazumeva značajno prisustvo vode, tačnije, skoro da je nema. Međutim, samo u teoriji postoji idealno suv vazduh i u njemu se, često, nalazi makar i najmanji procenat vode. Samo prisustvo vode i njen udeo u sastavu vazduha ima značajan uticaj na sposobnost njegovog prečišćavanja od različitih polutanata (zagađivači su izvori zagađenja – fabrike i sl, a polutant je materija koja zagađuje svojim prisustvom naše okruženje – gas,otpadna voda, radijacija i sl).
Zapremeniski udeo gasova u vazduhu
(ppmv: milioniti deo zaprmenine)
Gas Zapremina
Azot (N2) 780,840 ppmv (78.084%)
Kiseonik (O2) 209,460 ppmv (20.946%)
Argon (Ar) 9,340 ppmv (0.9340%)
Ugljen dioksid (CO2) 390 ppmv (0.039%)
Neon (Ne) 18.18 ppmv (0.001818%)
Helijum (He) 5.24 ppmv (0.000524%)
Metan (CH4) 1.79 ppmv (0.000179%)
Kripton (Kr) 1.14 ppmv (0.000114%)
Vodonik (H2) 0.55 ppmv (0.000055%)
Azot monoksid (N2O) 0.3 ppmv (0.00003%)
Ugljen monoksid (CO) 0.1 ppmv (0.00001%)
Ksenon (Xe) 0.09 ppmv (9×10−6%) (0.000009%)
Ozon (O3) 0.0 to 0.07 ppmv (0 to 7×10−6%)
Azot dioksid (NO2) 0.02 ppmv (2×10−6%) (0.000002%)
Jod (I2) 0.01 ppmv (1×10−6%) (0.000001%)
Amonijak (NH3) tragovi
Nije ukuljučen u suvu atmosferu:
Vodena para (H2O) ~0.40% cela atmosfera, 1%-4% iznad same površine
Znači, novi materijal, kada jednom zarobi ugljen dioksid, lako ga posle otpušta, i on se može lako iskoristiti za dobijanje nekih drugih jedinjenja ili da se jednostavno odstrani iz našeg neposrednog okruženja, izoluje. Posle toga, materijal se može ponovo iskoristiti za prečišćavanje, a ponovna upotreba ne smanjuje njegovu efikasnost.
Upotreba ovog materijala je skoro neograničena, kada su u pitanju uslovi upotrebe. Moguće je koristiti ovaj materijal u podmornicama, na odžacima ili prilikom prečišćavanja same atmosfere. Prilikom direktne primene na atmosferu, materijal je u stanju da očisti vazduh od prisustva CO2 koji se nakuplja od malih izvora, kao što su automobilski auspusi, a zagađenje koje oni proizvode čine 50% ukupnog zagađenja ovim gasom.
Rad je objavljen u internet izdanju časopisa Journal of the American Chemical Society.
Početkom ove godine je objavljen rad koji bi mogao ukazati na novo tehnološko rešenje koje bi omogućilo bolje prečišćavanje vazduha koji je zagađen sa ugljen dioksidom. Ovaj gas se direktno optužuje za efekat staklene bašte na nivou cele planete i to mu je najveći greh, naravno, ako izuzmemo činjenicu da je njegovo udisanje samo po sebi štetno po organizam.
Alan Gopert (Alain Goeppert), Sirija Prakaš (Surya Prakash) i hemičar Džordž A. Ola (George A. Olah) tvrde da je jedan od najvećih izazova čovečanstva u 21. veku kontrola emisije ugljen dioksida. Sve metode koje postoje i koje se primenjuju u današnjim uslovima za prečišćavanje gasova na izlazu izduvnih cevi (automobilski auspuh, dimnjaci fabrika…) i za prečišćavanje samog vazduha imaju ozbiljne mane. Najčešće, metode traže veliko ulaganje energije, a efikasnost im je relativno niska. Pomenuti naučnici u potrazi za boljim rešenjem, okrenuli su se materijalima koji se zasnivaju na polietileniminu (C2H5N)n – u linearnoj formi). Pomenuta supstanca je široko dostupan i jeftin polimerski materijal.
Preliminarni testovi su pokazali da su njihovi materijali postigli najveći nivo prečišćavanja vlažnog vazduha u uslovima koji su najbliži onima koji se mogu naći u realnom životu. Treba imati na umu činjenicu da je vazduh smesa (smeša) gasova i da njen osnovni sastav ne podrazumeva značajno prisustvo vode, tačnije, skoro da je nema. Međutim, samo u teoriji postoji idealno suv vazduh i u njemu se, često, nalazi makar i najmanji procenat vode. Samo prisustvo vode i njen udeo u sastavu vazduha ima značajan uticaj na sposobnost njegovog prečišćavanja od različitih polutanata (zagađivači su izvori zagađenja – fabrike i sl, a polutant je materija koja zagađuje svojim prisustvom naše okruženje – gas,otpadna voda, radijacija i sl).
Zapremeniski udeo gasova u vazduhu
(ppmv: milioniti deo zaprmenine)
Gas Zapremina
Azot (N2) 780,840 ppmv (78.084%)
Kiseonik (O2) 209,460 ppmv (20.946%)
Argon (Ar) 9,340 ppmv (0.9340%)
Ugljen dioksid (CO2) 390 ppmv (0.039%)
Neon (Ne) 18.18 ppmv (0.001818%)
Helijum (He) 5.24 ppmv (0.000524%)
Metan (CH4) 1.79 ppmv (0.000179%)
Kripton (Kr) 1.14 ppmv (0.000114%)
Vodonik (H2) 0.55 ppmv (0.000055%)
Azot monoksid (N2O) 0.3 ppmv (0.00003%)
Ugljen monoksid (CO) 0.1 ppmv (0.00001%)
Ksenon (Xe) 0.09 ppmv (9×10−6%) (0.000009%)
Ozon (O3) 0.0 to 0.07 ppmv (0 to 7×10−6%)
Azot dioksid (NO2) 0.02 ppmv (2×10−6%) (0.000002%)
Jod (I2) 0.01 ppmv (1×10−6%) (0.000001%)
Amonijak (NH3) tragovi
Nije ukuljučen u suvu atmosferu:
Vodena para (H2O) ~0.40% cela atmosfera, 1%-4% iznad same površine
Znači, novi materijal, kada jednom zarobi ugljen dioksid, lako ga posle otpušta, i on se može lako iskoristiti za dobijanje nekih drugih jedinjenja ili da se jednostavno odstrani iz našeg neposrednog okruženja, izoluje. Posle toga, materijal se može ponovo iskoristiti za prečišćavanje, a ponovna upotreba ne smanjuje njegovu efikasnost.
Upotreba ovog materijala je skoro neograničena, kada su u pitanju uslovi upotrebe. Moguće je koristiti ovaj materijal u podmornicama, na odžacima ili prilikom prečišćavanja same atmosfere. Prilikom direktne primene na atmosferu, materijal je u stanju da očisti vazduh od prisustva CO2 koji se nakuplja od malih izvora, kao što su automobilski auspusi, a zagađenje koje oni proizvode čine 50% ukupnog zagađenja ovim gasom.
Rad je objavljen u internet izdanju časopisa Journal of the American Chemical Society.
