Home
Fudbalski klub Crvena zvezda obaveštava celokupnu Zvezdašku javnost da je dana 13. januara 2012. godine u 82. godini života preminuo Miljan Miljanić, najveći fudbalski radnik i vizionar koga su naš klub i reprezentacija Jugoslavije ikada imali. Čitav život "Čiča" je posvetio fudbalu i dobitnik je brojnih svetskih priznanja za doprinos razvoju najpopularnijeg sporta.
Rođen je 4. maja 1930 godine u Bitolju u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. Tokom bogate karijere Miljanić je trenirao Crvenu zvezdu, Real Madrid, Valensiju i Jugoslovensku reprezentaciju u dva navrata. Sa Crvenom zvezdom je osvojio osam trofeja, sa Realom je osvojio dve titule prvaka Španije i jedan kup, od čega duplu krunu u sezoni 1974/1975. Bio je veoma ugledan i poštovan stručnjak i fenomenalan teoretičar.
Ključni momenat za naš klub dogodio se u leto 1966. godine, kada je na klupu Zvezde seo popularni Čiča. Punih osam godina predvodio je naš klub koji je u to vreme izrastao u pravog evropskog velikana, a najveće zasluge za "izgradnju" giganta kakav Crvena zvezda jeste ima upravo Miljanić. Naime posle "uvodne" faze jugoslovenskog fudbala koja je trajala 20. godina, svojim radom, trudom, pobedničkim karakterom i mentalitetom Miljanić je uspeo da od svih klubova tadašnje zemlje izdvoji na sam vrh i postavi na pijedestal Crvenu zvezdu koja je narednih 25. godina zajedničke države suvereno držala primat u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. Predvodio je klub u osam sezona (1966-1974) u kojima su crveno-beli osvojili četiri titule prvaka (1968, 1969, 1970, 1973) i tri naslova najboljeg u Kupu (1968, 1970,1971). Pored osvajanja trofeja u ulozi trenera, Miljanić je i kao igrač dao svoj veliki doprinos u osvajanju šampionata 1956. godine.
Bio je predvodnik nove orijentacije u klubu - oslanjanja na sopstvene snage. U prvoj sezoni on je izvršio potpunu smenu generacija i osvojio peto mesto. Međutim nakon toga, slede istorijski uspesi generacije koju je predvodio Dragan Džajić, zvanično najbolji igrač u istoriji naše zemlje, kada je i ostvarena najveća razlika u odnosu na najveće rivale. Na evropskoj sceni za vreme njegovog mandata najveći uspeh zabeležen je 1971. godine kada je u polufinalu Kupa evropskih šampiona, i pored 4:1 na Marakani, naš klub u revanšu poražen sa 3:0 od grčkog Panatinaikosa u Atini i eliminisan. Na ovom meču Crvena zvezda nije mogla da računa na tadašnje najbolje levo krilo sveta.
Njegov doprinos je nemerljiv i u reprezentativnom fudbalu. Na prvenstvu sveta 1974. godine u Zapadnoj Nemačkoj bio je šef selektorske komisije, a plave je predvodio i na Mondijalu u Španiji 1982.
Pune dve decenije bio je instruktor FIFA, a na kongresu UEFA 1994. godine u Limasolu na Kipru, dobio je Smaragdni orden, jedno od najvećih priznanja evropske kuće fudbala. Za doprinos i razvoj jugoslovenskog, odnosno srpsko-crnogorskog fudbala, uručen mu je Orden Nemanje drugog stepena 2005. godine, a nagradu za životno delo pet godina kasnije od strane SD Crvena zvezda.
Takođe, Jozef Blater, predsednik FIFA, predložio ga je marta 2002. godine za odlikovanje "Orden zasluga" svetske kuće fudbala. U obrazloženju Blater je naveo da je Miljanić u prethodne četiri decenije uradio mnogo za fudbal, celog sebe dao ovoj igri i kao igrač, i kao trener, i kao funkcioner ostvario zavidne rezultate. Miljan Miljanić je nagradu primio na kongresu FIFA, 29. maja iste godine u Seulu. Tako se njegovo ime sasvim zasluženo našlo uz najveća imena svetskog fudbala, poput ser Stenlija Rausa, dr Žoao Avenlanža, ser Bobija Čarltona, Dina Zofa, Pelea, Lava Jašina... Ostao je upamćen i kao predsednik FSJ, na čijem je mestu proveo dvadeset godina, sve do penzionisanja 2001. Zbog izuzetnih zasluga i doprinosa razvoju fudbala iste godine kada je penzionisan Miljan je imenovan i za doživotnog počasnog predsednika fudbalskog saveza Jugoslavije.
Autor je više knjiga, od kojih su mnoge obavezna literatura u najboljim školama koje su specijalizovane za edukaciju fudbalskih trenera.
Ovim putem fudbalski klub Crvena zvezda želi porodici preminulog da uputi izraze najiskrenijeg saučešća, sa obećanjem da će njegov lik i delo zauvek ostati da žive u srcima svih Zvezdaša, dok živi Crvena zvezda.
Rođen je 4. maja 1930 godine u Bitolju u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. Tokom bogate karijere Miljanić je trenirao Crvenu zvezdu, Real Madrid, Valensiju i Jugoslovensku reprezentaciju u dva navrata. Sa Crvenom zvezdom je osvojio osam trofeja, sa Realom je osvojio dve titule prvaka Španije i jedan kup, od čega duplu krunu u sezoni 1974/1975. Bio je veoma ugledan i poštovan stručnjak i fenomenalan teoretičar.
Ključni momenat za naš klub dogodio se u leto 1966. godine, kada je na klupu Zvezde seo popularni Čiča. Punih osam godina predvodio je naš klub koji je u to vreme izrastao u pravog evropskog velikana, a najveće zasluge za "izgradnju" giganta kakav Crvena zvezda jeste ima upravo Miljanić. Naime posle "uvodne" faze jugoslovenskog fudbala koja je trajala 20. godina, svojim radom, trudom, pobedničkim karakterom i mentalitetom Miljanić je uspeo da od svih klubova tadašnje zemlje izdvoji na sam vrh i postavi na pijedestal Crvenu zvezdu koja je narednih 25. godina zajedničke države suvereno držala primat u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. Predvodio je klub u osam sezona (1966-1974) u kojima su crveno-beli osvojili četiri titule prvaka (1968, 1969, 1970, 1973) i tri naslova najboljeg u Kupu (1968, 1970,1971). Pored osvajanja trofeja u ulozi trenera, Miljanić je i kao igrač dao svoj veliki doprinos u osvajanju šampionata 1956. godine.
Bio je predvodnik nove orijentacije u klubu - oslanjanja na sopstvene snage. U prvoj sezoni on je izvršio potpunu smenu generacija i osvojio peto mesto. Međutim nakon toga, slede istorijski uspesi generacije koju je predvodio Dragan Džajić, zvanično najbolji igrač u istoriji naše zemlje, kada je i ostvarena najveća razlika u odnosu na najveće rivale. Na evropskoj sceni za vreme njegovog mandata najveći uspeh zabeležen je 1971. godine kada je u polufinalu Kupa evropskih šampiona, i pored 4:1 na Marakani, naš klub u revanšu poražen sa 3:0 od grčkog Panatinaikosa u Atini i eliminisan. Na ovom meču Crvena zvezda nije mogla da računa na tadašnje najbolje levo krilo sveta.
Njegov doprinos je nemerljiv i u reprezentativnom fudbalu. Na prvenstvu sveta 1974. godine u Zapadnoj Nemačkoj bio je šef selektorske komisije, a plave je predvodio i na Mondijalu u Španiji 1982.
Pune dve decenije bio je instruktor FIFA, a na kongresu UEFA 1994. godine u Limasolu na Kipru, dobio je Smaragdni orden, jedno od najvećih priznanja evropske kuće fudbala. Za doprinos i razvoj jugoslovenskog, odnosno srpsko-crnogorskog fudbala, uručen mu je Orden Nemanje drugog stepena 2005. godine, a nagradu za životno delo pet godina kasnije od strane SD Crvena zvezda.
Takođe, Jozef Blater, predsednik FIFA, predložio ga je marta 2002. godine za odlikovanje "Orden zasluga" svetske kuće fudbala. U obrazloženju Blater je naveo da je Miljanić u prethodne četiri decenije uradio mnogo za fudbal, celog sebe dao ovoj igri i kao igrač, i kao trener, i kao funkcioner ostvario zavidne rezultate. Miljan Miljanić je nagradu primio na kongresu FIFA, 29. maja iste godine u Seulu. Tako se njegovo ime sasvim zasluženo našlo uz najveća imena svetskog fudbala, poput ser Stenlija Rausa, dr Žoao Avenlanža, ser Bobija Čarltona, Dina Zofa, Pelea, Lava Jašina... Ostao je upamćen i kao predsednik FSJ, na čijem je mestu proveo dvadeset godina, sve do penzionisanja 2001. Zbog izuzetnih zasluga i doprinosa razvoju fudbala iste godine kada je penzionisan Miljan je imenovan i za doživotnog počasnog predsednika fudbalskog saveza Jugoslavije.
Autor je više knjiga, od kojih su mnoge obavezna literatura u najboljim školama koje su specijalizovane za edukaciju fudbalskih trenera.
Ovim putem fudbalski klub Crvena zvezda želi porodici preminulog da uputi izraze najiskrenijeg saučešća, sa obećanjem da će njegov lik i delo zauvek ostati da žive u srcima svih Zvezdaša, dok živi Crvena zvezda.
