Home
Hrvatski stručnjak prisetio se nekoliko detalja iz bogate karijere legendarnog srpskog trenera i funkcionera...
Odlasku legendarnog Miljana Miljanića hrvatski mediji posvetili su veliku pažnju. "Posle najvećeg hrvatskog (Tomislav Ivić), preminuo je i najveći srpski trener", ovako najčešće počinju tekstovi na svim portalima i u hrvatskim listovima.
Njegovog savremenika Miroslava Blaževića vest je zatekla u dalekom Iranu, odakle je govorio o nekim detaljima iz Miljanićeve bogate fudbalske karijere...
"Sine, ti si mi prvi saopštio ovu vest. Jako si me ražalostio. On jadan već dugo nije bio pri sviesti i to se možda i očekivalo, ali opet jako boli to čuti. Koje reče da je on godište? Trideseto... Da, da...", bilo je prvo što je popularni Ćiro rekao kolegi sa Index-a, koji opisuje kako kontraverzni stručnjak nikada nije bio tako potresan kao kada mu je preneo tužnu vest.
"Radovao se Dinamovoj tituli '82 jer je bio umoran od hrvatskih priča da nam Zvezda i Partizan ne daju da budemo prvaci", prisetio se Blažević, a zatim nastavio o liku i delu legendarnog stručnjaka.
"On je istinski velikan koji je obeležio veliku epohu jugoslovenskog fudbala i o kojem se u hrvatskoj već decenijama stvara ružna fama da je bio protiv fudbalske Hrvatske i hrvatskih igrača. O mrtvima kažu "sve najbolje", ali kada je reč o pokojnom Miljanu, to zaista nije tako, on svojim radom, ali i imidžom i ponašanjem, zaslužuje da se zove i smatra veličinom i gospodinom."
Ćiro Blažević prisetio se i jedne situacije iz 1982, kada Miljanić nije pozvao u nacionalni tim najbolje fudbalere Dinama: Mlinarića, Kranjčara i Cerina... Kasnije, priča Blažević, tadašnji selektor mu je priznao da je pogrešio.
"On je imao svoju trenersku logiku u koju se onu nisu uklapali, a nije tačno da su ostali bez poziva jer je Miljanić diskriminisao Hrvate. Sećam se jednog našeg susreta nakon rata u Madridu, kada sam mu i ja to prigovorio, a on mi je rekao: "Vidiš, možda sam ipak pogrešio." To govori o njegovoj veličini, jer koliko bi ljudi tako priznalo da su pogrešili."
Miljanićevi uspesi sa Real Madridom posebno su ostali u sećanju Blaževiću, koji kaže da je to najboilji pokazatelj o kakvom se stručnjaku radilo...
"Koliko se uopšte trenera može pohvaliti da su trenirali Real, a kamoli vodili ga do takvih visina!? Pa s Realom duplu krunu nije uzeo ni Kapelo, ni Murinjo".
Ćiro kaže da je Miljanić uveo mnoge novine u fudbal, oplemenio treninge , ali da je imao i nekoliko mana, koje ipak ne umanjuju njegovu trenersku veličinu.
"Nije bio kukavica kako mu se spočitava, ali rekao bih da nije bio ni jako hrabar. Kod njega je moralo sve da bude pod konac, ako bi mu nedostajao samo jedan igrač, odmah je kukao i žalio se. Imao je manu da je možda bio malo i previše metodičan. Uveo je toliko noviteta i osavremenio igru. Svoje treninge je prilagođavao je zahtevima svake utakmice ponaosob, a najviše je polagao pažnje kombinatorici. Ma Miljan je bio svetski čovek, ne lokalpatriotski primitivac."
Na kraju razgovora je Blažević je poručio:
"Izražavam saučešće cieloj srpskoj fudbalskog porodici, a posebno njegovoj supruzi i najbližima."
Odlasku legendarnog Miljana Miljanića hrvatski mediji posvetili su veliku pažnju. "Posle najvećeg hrvatskog (Tomislav Ivić), preminuo je i najveći srpski trener", ovako najčešće počinju tekstovi na svim portalima i u hrvatskim listovima.
Njegovog savremenika Miroslava Blaževića vest je zatekla u dalekom Iranu, odakle je govorio o nekim detaljima iz Miljanićeve bogate fudbalske karijere...
"Sine, ti si mi prvi saopštio ovu vest. Jako si me ražalostio. On jadan već dugo nije bio pri sviesti i to se možda i očekivalo, ali opet jako boli to čuti. Koje reče da je on godište? Trideseto... Da, da...", bilo je prvo što je popularni Ćiro rekao kolegi sa Index-a, koji opisuje kako kontraverzni stručnjak nikada nije bio tako potresan kao kada mu je preneo tužnu vest.
"Radovao se Dinamovoj tituli '82 jer je bio umoran od hrvatskih priča da nam Zvezda i Partizan ne daju da budemo prvaci", prisetio se Blažević, a zatim nastavio o liku i delu legendarnog stručnjaka.
"On je istinski velikan koji je obeležio veliku epohu jugoslovenskog fudbala i o kojem se u hrvatskoj već decenijama stvara ružna fama da je bio protiv fudbalske Hrvatske i hrvatskih igrača. O mrtvima kažu "sve najbolje", ali kada je reč o pokojnom Miljanu, to zaista nije tako, on svojim radom, ali i imidžom i ponašanjem, zaslužuje da se zove i smatra veličinom i gospodinom."
Ćiro Blažević prisetio se i jedne situacije iz 1982, kada Miljanić nije pozvao u nacionalni tim najbolje fudbalere Dinama: Mlinarića, Kranjčara i Cerina... Kasnije, priča Blažević, tadašnji selektor mu je priznao da je pogrešio.
"On je imao svoju trenersku logiku u koju se onu nisu uklapali, a nije tačno da su ostali bez poziva jer je Miljanić diskriminisao Hrvate. Sećam se jednog našeg susreta nakon rata u Madridu, kada sam mu i ja to prigovorio, a on mi je rekao: "Vidiš, možda sam ipak pogrešio." To govori o njegovoj veličini, jer koliko bi ljudi tako priznalo da su pogrešili."
Miljanićevi uspesi sa Real Madridom posebno su ostali u sećanju Blaževiću, koji kaže da je to najboilji pokazatelj o kakvom se stručnjaku radilo...
"Koliko se uopšte trenera može pohvaliti da su trenirali Real, a kamoli vodili ga do takvih visina!? Pa s Realom duplu krunu nije uzeo ni Kapelo, ni Murinjo".
Ćiro kaže da je Miljanić uveo mnoge novine u fudbal, oplemenio treninge , ali da je imao i nekoliko mana, koje ipak ne umanjuju njegovu trenersku veličinu.
"Nije bio kukavica kako mu se spočitava, ali rekao bih da nije bio ni jako hrabar. Kod njega je moralo sve da bude pod konac, ako bi mu nedostajao samo jedan igrač, odmah je kukao i žalio se. Imao je manu da je možda bio malo i previše metodičan. Uveo je toliko noviteta i osavremenio igru. Svoje treninge je prilagođavao je zahtevima svake utakmice ponaosob, a najviše je polagao pažnje kombinatorici. Ma Miljan je bio svetski čovek, ne lokalpatriotski primitivac."
Na kraju razgovora je Blažević je poručio:
"Izražavam saučešće cieloj srpskoj fudbalskog porodici, a posebno njegovoj supruzi i najbližima."
