Home
Stres je postao deo našeg svakodnevnog života i vrlo je teško izbeći sve stresne situacije. Ipak, treba da pokušamo da se ponašamo tako da stres što manje utiče na naše zdravlje.
Evo dvadeset saveta koji mogu pomoći u borbi protiv stresa.
1) Voće
U ishrani koristite što više voća i prirodnih sokova bezvoće šećera. Preporučujemo sledeće voće: avokado, bademi, pistaći, orasi, narandže, limun...
2) Povrće
Sveže povrće je izvor zdravlja i pomaže nam u borbi protiv stresa. Izdvajamo sledeće povrće: spanać, brokoli, krompir, zeleno povrće i salatno povrće.
3) Poželjna hrana
U ishrani treba koristiti pretežno laku hranu. Ovsene pahuljice, losos, voće i povrće - idealni su da se prebrodi stresni period.
4) Nepoželjna hrana i napici
Ukoliko ste pod stresom, umorni, nervozni i razdražljivi ili očekujete stresne i naporne situacije - izbegavajte u to vreme "jaku hranu".
U nepoželjnu hranu spadaju gazirani napici, veštački zaslađivači, jaki začini, slana jela, kafa i alkohol.
Nepovoljno na stres deluju jaka i masna mesa, grašak, pasulj, sočivo, crveni kupus i mahunarke. Ovu hranu smanjite za vreme stresnog perioda, ali njihove pozitivne efekte na zdravlje ne treba izbegavati u redovnoj ishrani.
5) Vitamini i minerali
Protiv stresa povoljno deluju: vitamin C, vitamin E,vitamin C vitamini B, magnezijum, folna kiselina.
6) Šetnja
Šetnja od desetak minuta do pola sata deluje višestruko pozitivno na zdravlje, jer se tako smiruju nervi, udiše čist vazduh, razgibavaju i opuštaju mišići. Pored toga, šetnja povoljno deluje na vitku liniju i krvne sudove.
7) Hobi
Hobi može mnogo da doprinese našem zdravlju, za ženehobi vez ili pletenje, za muškarce ukrštene reči ili sudoku, ili pak čitanje dobre knjige.
Rad u bašti i na terasi
Odvojite na svaka dva-tri dana ili bar jednom nedeljno vreme da sredite cveće na terasi ili u bašti. Ovaj rad deluje smirujuće i opuštajuće.
9) Odmor
Veoma je važno voditi računa o odmoru. Od svakodnevnih obaveza i aktivnosti često zaboravljamo ono što bi trebalo da bude svima poznato. Treba imati vremena za dnevni odmor, nedeljni i godišnji odmor.
10) Dnevni odmor
Dnevni odmor (pauze i redovno noćno spavanje) predstavlja biološku potrebu, bez obzira na važnost naših obaveza. Tu može pomoći sedenje (bar desetak minuta dnevno) na terasi ili u bašti (uz zvuk fontane ili tihe muzike). Ko ima mogućnosti, preporučujemo desetak minuta sedenja u parku ili pored reke.
11) Nedeljni odmor
Nedeljni odmor je veoma važan, mada često subotom i nedeljom imamo obaveze koje treba završiti. Važno je organizovati se tako da se u toku vikenda porodično okupimo i odmorimo bar neko kratko vreme.
12) Godišnji odmor
Godišnji odmor od deset-petnaest dana - povoljno deluje na organizam, kao da smo "napunili baterije" za nove aktivnosti. Najbolja kombinacija je (ako postoje uslovi) dva odmora u toku godine od po 7-10 dana, i to jedan u toku zime, a drugi u toku leta.
13) Cigarete
Cigarete samo prividno smanjuju stres, a u stvari samocigarete pojačavaju razdražljivost i nepovoljni uticaj stresa na naše zdravlje.
14) Sedativi i droga
Sedativi mogu samo u izrazito stresnim situacijama delovati povoljno, ali ih treba uzimati samo pod nadzorom lekara. Dugotrajno samoinicijativno uzimanje sedativa može stvoriti zavisnost i nepovoljno uticati na zdravlje. Taj negativni efekat je isti i kada su u pitanju narkotici.
15) Čaj
Ritual ispijanja čaja smiruje, a naročito je korisno ako se protiv stresa koristi i odgovarajući čaj: od đumbira, nane, kamilice, valerijane, lipe...
16) Joga
Joga vežbama može se svako od nas uspešno boriti ijoga protiv gojaznosti i protiv stresa, ali i protiv mnogih bolesti
17) Cveće
Cveće u neposrednoj okolini značajno ublažava stres, pa je zato dobro imati male oaze sa cvećem u sobi, na terasi, u bašti, na prozoru ili u kancelariji.
18) Organizacija vremena i prostora
Organizujte se tako da poslove rasporedite i da u vama ne izazivaju stres. Ustajte na vreme da ne biste žurili na posao (ili školu) i da se ne biste nervirali zato što kasnite. Složite (spremite) svoj radni sto ili radnu površinu u kuhinji pre nego što počnete sa radom.
19) Osvetljenje
Potrudite se da vam radni prostor bude dobro osvetljen, a ne maračan. Najbolje je da vam radne i dnevne prostorije budu dobro osvetljene dnevnim svetlom, a ukoliko nema dovoljno dnevnog svetla, svetiljke ga mogu nadoknaditi.
20) Hitno i bitno
Naučite da nekim ljudima i nekim poslovima kažete "ne". Isplanirajte šta je bitno, a šta može da se odloži za drugi dan.
Prica:
Grupa bivših studenata, sada već uspešnih poslovnih ljudi, okupila se i posetila jednog starog profesora s fakulteta. Razgovor je ubrzo prerastao u pritužbe o umoru, iscrpljenosti, stresu na poslu, u porodici i na svakom životnom koraku.
Profesor ih je slušao s punom pažnjom i saosećanjem. - Čini mi se da vam treba šoljica dobre kafe - rekao je i povukao se u kuhinju. Vratio se s velikim loncem iz kojeg se pušila kafa i celim asortimanom šoljica.
Svaka je bila drugačija. Bilo je tu porcelanskih, plastičnih, staklenih, papirnih, kristalnih, keramičkih... Neke su izgledale skupoceno, kao da su stigle s dvora poslednjeg kineskog cara, druge su izgledale sasvim obično, treće su bile okrnjene i polupane...
- Poslužite se.
Kad su svi bivši studenti imali šoljicu u ruci, profesor je primetio:
- Lepe i skupocene začas su planule. Na stolu su ostale, nedirnute, ružne, obične i jeftine šoljice. Za sebe želite samo najbolje, što vam je ujedno i izvor stresa.
A ipak, izgled šoljice ne doprinosi ukusu. Lepša posuda obično je samo skuplja, a katkad i zamagljuje ono što ispijamo. Svima vam je u stvari bila potrebna dobra kafa, a ne šoljica. Ipak ste posegnuli za najboljom. A onda ste nastavili merkajući tuđe šoljice.
Kad se uhvatite u vrtlog stresa i nezadovoljstva, setite se da je kafa poput života. A posao, novac i položaj u društvu... - poput šoljice. Šoljica ne definiše, niti menja kvalitet života koji živimo.
Ponekad, koncentrišući se samo na šoljicu, propustimo uživanje i u kafi.
Pijete kafu, a ne šoljicu.
Najsrećniji ljudi nemaju sve najbolje, oni izvuku najbolje od svega. Žive jednostavno.
Evo dvadeset saveta koji mogu pomoći u borbi protiv stresa.
1) Voće
U ishrani koristite što više voća i prirodnih sokova bezvoće šećera. Preporučujemo sledeće voće: avokado, bademi, pistaći, orasi, narandže, limun...
2) Povrće
Sveže povrće je izvor zdravlja i pomaže nam u borbi protiv stresa. Izdvajamo sledeće povrće: spanać, brokoli, krompir, zeleno povrće i salatno povrće.
3) Poželjna hrana
U ishrani treba koristiti pretežno laku hranu. Ovsene pahuljice, losos, voće i povrće - idealni su da se prebrodi stresni period.
4) Nepoželjna hrana i napici
Ukoliko ste pod stresom, umorni, nervozni i razdražljivi ili očekujete stresne i naporne situacije - izbegavajte u to vreme "jaku hranu".
U nepoželjnu hranu spadaju gazirani napici, veštački zaslađivači, jaki začini, slana jela, kafa i alkohol.
Nepovoljno na stres deluju jaka i masna mesa, grašak, pasulj, sočivo, crveni kupus i mahunarke. Ovu hranu smanjite za vreme stresnog perioda, ali njihove pozitivne efekte na zdravlje ne treba izbegavati u redovnoj ishrani.
5) Vitamini i minerali
Protiv stresa povoljno deluju: vitamin C, vitamin E,vitamin C vitamini B, magnezijum, folna kiselina.
6) Šetnja
Šetnja od desetak minuta do pola sata deluje višestruko pozitivno na zdravlje, jer se tako smiruju nervi, udiše čist vazduh, razgibavaju i opuštaju mišići. Pored toga, šetnja povoljno deluje na vitku liniju i krvne sudove.
7) Hobi
Hobi može mnogo da doprinese našem zdravlju, za ženehobi vez ili pletenje, za muškarce ukrštene reči ili sudoku, ili pak čitanje dobre knjige.
Rad u bašti i na terasi
Odvojite na svaka dva-tri dana ili bar jednom nedeljno vreme da sredite cveće na terasi ili u bašti. Ovaj rad deluje smirujuće i opuštajuće.
9) Odmor
Veoma je važno voditi računa o odmoru. Od svakodnevnih obaveza i aktivnosti često zaboravljamo ono što bi trebalo da bude svima poznato. Treba imati vremena za dnevni odmor, nedeljni i godišnji odmor.
10) Dnevni odmor
Dnevni odmor (pauze i redovno noćno spavanje) predstavlja biološku potrebu, bez obzira na važnost naših obaveza. Tu može pomoći sedenje (bar desetak minuta dnevno) na terasi ili u bašti (uz zvuk fontane ili tihe muzike). Ko ima mogućnosti, preporučujemo desetak minuta sedenja u parku ili pored reke.
11) Nedeljni odmor
Nedeljni odmor je veoma važan, mada često subotom i nedeljom imamo obaveze koje treba završiti. Važno je organizovati se tako da se u toku vikenda porodično okupimo i odmorimo bar neko kratko vreme.
12) Godišnji odmor
Godišnji odmor od deset-petnaest dana - povoljno deluje na organizam, kao da smo "napunili baterije" za nove aktivnosti. Najbolja kombinacija je (ako postoje uslovi) dva odmora u toku godine od po 7-10 dana, i to jedan u toku zime, a drugi u toku leta.
13) Cigarete
Cigarete samo prividno smanjuju stres, a u stvari samocigarete pojačavaju razdražljivost i nepovoljni uticaj stresa na naše zdravlje.
14) Sedativi i droga
Sedativi mogu samo u izrazito stresnim situacijama delovati povoljno, ali ih treba uzimati samo pod nadzorom lekara. Dugotrajno samoinicijativno uzimanje sedativa može stvoriti zavisnost i nepovoljno uticati na zdravlje. Taj negativni efekat je isti i kada su u pitanju narkotici.
15) Čaj
Ritual ispijanja čaja smiruje, a naročito je korisno ako se protiv stresa koristi i odgovarajući čaj: od đumbira, nane, kamilice, valerijane, lipe...
16) Joga
Joga vežbama može se svako od nas uspešno boriti ijoga protiv gojaznosti i protiv stresa, ali i protiv mnogih bolesti
17) Cveće
Cveće u neposrednoj okolini značajno ublažava stres, pa je zato dobro imati male oaze sa cvećem u sobi, na terasi, u bašti, na prozoru ili u kancelariji.
18) Organizacija vremena i prostora
Organizujte se tako da poslove rasporedite i da u vama ne izazivaju stres. Ustajte na vreme da ne biste žurili na posao (ili školu) i da se ne biste nervirali zato što kasnite. Složite (spremite) svoj radni sto ili radnu površinu u kuhinji pre nego što počnete sa radom.
19) Osvetljenje
Potrudite se da vam radni prostor bude dobro osvetljen, a ne maračan. Najbolje je da vam radne i dnevne prostorije budu dobro osvetljene dnevnim svetlom, a ukoliko nema dovoljno dnevnog svetla, svetiljke ga mogu nadoknaditi.
20) Hitno i bitno
Naučite da nekim ljudima i nekim poslovima kažete "ne". Isplanirajte šta je bitno, a šta može da se odloži za drugi dan.
Prica:
Grupa bivših studenata, sada već uspešnih poslovnih ljudi, okupila se i posetila jednog starog profesora s fakulteta. Razgovor je ubrzo prerastao u pritužbe o umoru, iscrpljenosti, stresu na poslu, u porodici i na svakom životnom koraku.
Profesor ih je slušao s punom pažnjom i saosećanjem. - Čini mi se da vam treba šoljica dobre kafe - rekao je i povukao se u kuhinju. Vratio se s velikim loncem iz kojeg se pušila kafa i celim asortimanom šoljica.
Svaka je bila drugačija. Bilo je tu porcelanskih, plastičnih, staklenih, papirnih, kristalnih, keramičkih... Neke su izgledale skupoceno, kao da su stigle s dvora poslednjeg kineskog cara, druge su izgledale sasvim obično, treće su bile okrnjene i polupane...
- Poslužite se.
Kad su svi bivši studenti imali šoljicu u ruci, profesor je primetio:
- Lepe i skupocene začas su planule. Na stolu su ostale, nedirnute, ružne, obične i jeftine šoljice. Za sebe želite samo najbolje, što vam je ujedno i izvor stresa.
A ipak, izgled šoljice ne doprinosi ukusu. Lepša posuda obično je samo skuplja, a katkad i zamagljuje ono što ispijamo. Svima vam je u stvari bila potrebna dobra kafa, a ne šoljica. Ipak ste posegnuli za najboljom. A onda ste nastavili merkajući tuđe šoljice.
Kad se uhvatite u vrtlog stresa i nezadovoljstva, setite se da je kafa poput života. A posao, novac i položaj u društvu... - poput šoljice. Šoljica ne definiše, niti menja kvalitet života koji živimo.
Ponekad, koncentrišući se samo na šoljicu, propustimo uživanje i u kafi.
Pijete kafu, a ne šoljicu.
Najsrećniji ljudi nemaju sve najbolje, oni izvuku najbolje od svega. Žive jednostavno.
